Путник кроз васиону и векове
Милутин Миланковић је био велики научник, али и узвишени стваралац чији пут кроз васиону и векове стреми много даље од одредишта научне мисли. Припада таквим научницима који успостављају свет у мислима, склоповима и односима, јер се он заправо бавио питањима која, према сведочанству најстаријих записа древних народа.
Био је српски математичар, астроном, климатолог, грађевински инжењер и доктор техничких наука. Рођен је у селу Даљ, на десној обали Дунава 1879. године у веома угледној породици. Студије грађевинарства завршио је у Бечу са 23 године. Био је оснивач Катедре за свемирску механику на Универзитету у Београду. Дешифровао је порекло ледених доба. Најпознатији је по реформи јулијанског календара, коју је извршио 1923. године. Иницијативу за нови календар дала је држава, пошто су католици и православци живели у истој земљи и сваки црквени празник се славио два пута. Миланковићев календар се поклапа са грегоријанским календаром од 1901. до 2799. године. Дугорочно је тачнији и има мање одступања од астрономских појава. Већина православних цркава није применила нови календар у пракси, јер су га сматрали веома сличним календару Римокатоличке цркве. Међутим, усвојили су га Грци, Румуни и Бугари.
Миланковићев лик се налази на српској новчаници од 2.000 динара.
Умро је од можданог удара 1958. године, у 80. години живота. Сахрањен је у Београду, али су његови посмртни остаци касније пренети у његово родно место, Даљ.
